ACTA - tačku na mačku »

13. Mart. 2012, Autor : Marija Leković, Komentari: 1

Najosporavaniji, i za korisnike interneta, najbitniji član 27 ovog sporazuma, predviđa mogućnost da samo na osnovu sumnje koju je izrazio neki nosilac prava, vašem internet provajderu bude naloženo da otkrije sve informacije o vama.

Anti-Counterfeiting Trade Agreement (Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja) je sporazum nastao iza zatvorenih vrata. Još 2006. godine Amerika i Japan su u tajnosti započele pregovore o nacrtu teksta, da bi im se kasnije pridružili predstavnici EU, Kanade i Švajcarske. Konačni tekst je objavljen 15. aprila 2011. godine. Za sada potpisnice ovog sporazuma su Japan, Amerika, Australija, Južna Koreja, Kanada, Maroko, Novi Zeland, Singapur i 22 članice EU.

Sporazum je zamišljen tako da štiti prava velikih koorporacija, bez ikakvog uvažavanja prava građana. Predviđa drakonske kazne i mere koje se protive tekovinama humanog društva. Najosporavaniji, i za korisnike interneta, najbitniji član 27 ovog sporazuma, predviđa mogućnost da samo na osnovu sumnje koju je izrazio neki nosilac prava, vašem internet provajderu bude naloženo da otkrije sve informacije o vama. Nadležnim organima će takođe biti dato pravo da na osnovu sopstvene sumnje mogu da zatraže informacije o vama, pretraže vaš računar na granici i čak unište bilo kakav software ili stvar za koju oni procene da je falsifikat. Možda pomalo zapostavljena je i regulativa prema kojoj je država dužna da odredi kaznu proizvođaču, uvozniku ili distributeru proizvoda ili softwarea čija je svrha (prema njihovoj proceni) osim legalno komercijalne, najvećim delom da zaobilazi tehnološke mere zaštite pojedinih proizvoda. Dakle, ako imate software za razbijanje šifre koji vam može poslužiti da otkrijete šifru koju ste zaboravili, vi možete biti uhapšeni, jer prema njihovoj proceni takav software se koristi najvećim delom za razbijanje tuđih šifri!
Najgore bi prošli internet servis provajderi. ACTA predviđa njihovu odgovornost ukoliko učine dostupnim falsifikovani sadržaj. Ovim sporazumom ACTA želi da natera same provajdere da prate sadržaje na svojim serverima, nadgledaju protok informacija i pristup istim. Na ovaj način ACTA ubija dve muve jednim udarcem. Kao prvo, provajderi bi uveli autocenzuru u strahu od oštrih kazni a kao drugo, relativno mali broj provajdera bi mogao da odgovori zahtevima za praćenjem i prikupljanjem podataka, te bi neminovno morali da ugase svoj posao. Tako bi ostali samo oni provajderi koji mogu i hoće da sarađuju!
Pozabavimo se još samo na kratko terminom - falsifikat(counterfeit). Sećate li se video traka sa filmovima koje smo nekada davno kupovali. Zamislite da ste kupili svoj omiljeni film na VHSu. Film ste odgledali a onda ga prosledili prijatelju. Stop! ACTA kaže da ne smete to da uradite, vaš prijatelj nije platio i prema tome ne može da gleda. A ako pozovete prijatelja kod vas u goste i pustite film? Kladim se da bi ACTA imala nešto i protiv toga. Ali, reći ćete, pa kako bi oni to uopšte mogli da znaju. Da su u pitanju VHSovi i da smo u vremenu kada su oni pravljeni - gotovo nikako. Međutim, pošto živimo u digitalnom svetu, informacije koje delimo sa ljudima u tom svetu mogu biti praćene. ACTA sada zahteva i da moraju biti praćene. Te svako vaše deljenje sadržaja, za koji ne posedujete autorska prava, sa nekim drugim, će biti zabeleženo a prema nahođenju nadležnih organa i procesuirano!

Prema načelima kvantne fizike, ishod eksperimenta je neodvojiv od onog koji ga vrši. I dok smo trenutno u stanju Šredingerove mačke, zaštićeni koliko-toliko neprovidnom kutijom koja sprečava da se utvrdi da li se ubačeni radioaktivni materijal raspao i time nas usmrtio ili smo još uvek živi, ACTA definitivno želi da bude ta koja će imati uvid i uticati na ishod eksperimenta. I ne samo to, ACTA želi jednom za svagda - da ubije mačku!

Nazad na vrh