Tenis - (ne)ozbiljna igra »

07. Jun. 2010, Autor : Ljubiša Petrović, Komentari: 0

Sudeći na osnovu novca koji se okreće i medijske zastupljenosti tenis je veoma ozbiljna igra, ali ako se bar za nijansu dublje sagledaju ostali parametri koji prate ovaj sport na početku 21. veka, ozbiljnost nije najadekvatniji termin.

Malo koji sport se može pohvaliti da okreće toliko novca, koliko se može naći u teniskim tokovima. Bilo da je reč o nagradama na turnirima ili sponzorskim ugovorima najmoćnijih svetskih kompanija sa organizatorima takmičenja i pojedincima u obe konkurencije. Zahvaljujući globalnoj medijskoj pokrivenosti praktično da nema iole ozbiljnijeg turnira koji se ne prati i koji je dostupan prosečnom pratiocu sportskih dešavanja. Ali uprkos svemu navedenom u tzv. belom sportu sve je više elemenata estrade i belosvetskih marifetluka koji nemaju mnogo dodirnih tačaka sa sportom.

Jedan od najočitijih primera pomerenih granica (pitanje je da li uopšte još postoje) jeste sportska oprema koju nose teniseri i teniserke. Bilo zbog nemogućnosti da vrhunskim rezultatima isplivaju na površinu ili zbog prevelike doze egocentrizma i narcisoidnosti, sve je više tenisera i teniserki (ruku na srce dame su znatno brojnije) koji na alternativne načine pokušavaju da privuku pažnju. Kada se tome doda i opšta trka za profitom proizvođača sportske opreme i ostalih pratećih rekvizita, onda od dešavanja na i oko teniskih turnira dobijamo jednu veliku estradnu paradu. Raznobojnost i ekstravagancija opreme, pre svega teniserki može se uoprediti sa modnom pistom, a provokativnost nekih detalja nameće pitanje - gde je granica pristojnosti? Iz tog miljea nije izostao ni drugi gren slem turnir u sezoni - otvoreno prvenstvo Francuske na terenima Rolan Garosa. Viđeno je sve i svašta, od haljinica i suknjica u najrazličitijim bojama do čipkanih korseta i donjeg veša boje kože. Zanimljivo, nema šta za oko i objektive paparaža. Ali šta je sa teniskom igrom, sa potezima i mečevima koji se pamte i ulaze u sportske almanahe.

Toga baš istini za volju i nije bilo mnogo. Pa ipak pomenimo Frančesku Skijavone, koja je trijumfom u ženskoj konkurenciji donela Italiji prvi gren slem trofej. Dakle ušla je omalena Italijanka u anale ali se uz dužno poštovanje njenih kvaliteta, još jednom nameće zaključak da je vrhunski ženski tenis u ozbiljnoj krizi. Tačnije sve je više onih teniserki koje se igraju tenisa ili praktično ne igraju ništa. Među nekoliko teniserki koje se nalaze u poslednjoj kategoriji svakako da su najzvučnija imena Ruskinja Marija Šarapova i naša Ana Ivanović. Dileme nema da su one dale mnogo tenisu ali su od njega još više dobile i sada su u mogućnosti da sve to lepo naplate. To je njihov život i nema mesta bilo kakvom komentaru, ali što se tiče igre to je već druga i ne baš lepa priča. Oni koji tenis shvataju ozbiljno ali i dovoljno fleksibilno da ne robuju reketu i loptici, logično ima znatno više. Počev od sestara Vilijams, preko Mareja, Rodika pa do Novaka Đokovića i Jelene Janković. Samo oni koji su bili deo vrhunskog teniskog karavana znaju koliko je iscrpljujući i frustrirajući kontinuinirani ritam trening-putovanja-turnir, pa opet iznova. Ali to je cena bavljenja ovim sportom na vrhunskom nivou, pa ne iznenađuje što je sve više onih koji ne mogu da izdrže taj ritam ni fizički ni psihički. Uostalom na desetine odličnih tenisera i teniserki egzistiralo je godinama u top 10, ali su veoma retki oni koji su došli i ostavili trag na samom vrhu.

Po nepisanom pravilu to su oni koji su napornim radom i sveopštom posvećenošću teniskoj igri, pre svega to zaslužili. U poslednjih nekoliko godina među njima se izdvajaju Rodžer Federer i Rafael Nadal, ali ovom prilikom nećemo o njima, već o najtrofejnijem srpskom teniseru svih vremena - Nenadu Zimonjiću. Brojke su neumoljive i one potvrđuju prethodnu konstataciju. Tridesetčetvorogodišnji Nenad Zimonjić je osvojio 40 pobedničkih trofeja u profesionalnoj karijeri, 36 u muškom i četiri u mešovitom dublu, a posebno se izdvajaju šest titula na gren slem turnirima - po tri u konkurenciji muških parova i miksu. Poslednja dva iz tog sjajnog niza, osvojena su na šljakastim terenima na Rolan Garosu. Mnogi će kazati da je konkurencija u muškom dublu a posebno miksu znatno slabija u odnosu na singl, i to je tačno. Ali bez obzira na sve i najveći kritičari i detaljisti nemaju mnogo materijala za priču, sem da kažu - svaka čast majstore. Ne samo osvojenim trofejima i pobedama na najkvalitetnijim svetskim turnirima, popularni Ziki izaziva poštovanje krajnje korektnim i utisak je ponašanjem koje se teško može sresti kod ljudi koji su u svetskom vrhu bilo kojim poslom da se bave. A Zimonjić je među najboljim dubl igračima planete već punih 5 godina. Uz rad i talenat, koji su bez sumnje osnova vrhunskih sportskih dometa, veoma bitnu ulogu imaju i određene odluke koje donose sportisti u važnim životnim situacijama. Jednu takvu, ispostavilo se briljantnu, doneo je Nenad Zimonjić kada je odlučio da se fokusira na takmičenje u dubl konkurenciji. Iako je po sopstvenom mišljenju ostao malo nedorečen u singlu, ipak je forsiranje profesionalne karijere u dubl konkurenciji kapitalna odluka Nenada Zimonjića. Odluka posle koje su mu njegovo ljudski pošteno shvatanje tenisa i zdravorazumska životna filozofija, omogućili postizanje uspeha na osnovu kojih je već ušao u legende teniskog sporta u Srbiji.