OPERACIJA BEOGRAD
Veličina teksta   Povećaj veličinu teksta Smanji veličinu teksta

Teme ::

PROFESIONALNA OBOLJENJA »

11. Februar. 2008, Autor : Željka Mrđa, Komentari: 3 komentari

Lista profesionalnih oboljenja u Srbiji obuhvata 56 bolesti

Bolesti koje su prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima predstavljaju posebnu grupu tzv. profesionalnih oboljenja. Radnik ima pravo na odštetu ako se dokaže da boluje od profesionalne bolesti. Naša lista profesionalnih oboljenja obuhvata 56 bolesti. Prvu grupu čine razna trovanja, odnosno bolesti izazvane hemijskim dejstvom. Druga grupa su oboljenja izazvana fizičkim dejstvima, kao što su razna zračenja, buka, vibracije.Treću grupu čine tzv. uvezene bolesti, kao što su AIDS i tuberkuloza.Plućne bolesti čine četvtu grupu, bolesti kože spadaju u petu grupu, a šestu.grupu čine maligne bolesti. Međutim, za razliku od drugih stvari, barem prema statističkim podacima u ovoj oblasti, nismo pri vrhu negativne liste. U Srbiji, za razliku od zemalja u regionu i zemalja zapadne Evrope, postoji mali broj profesionalnih oboljenja, što bi moglo da uputi, ili na to da baš i nismo radna nacija, po principu: manje zaposlenih, manje obolelih, ili da su uslovi rada za zaposlene u Srbiji besprekorni. Tako je prošle godine utvrđeno 66-oro obolelih, što u odnosu na prethodne godine izražava tendenciju pada. “Negde 2001. god bilo je oko 200-250 profesionalnih bolesti, da bi sišli na nekih 66 prošle godine. To je nerealno malo. Broj profesionalnih bolesti u Srbiji na 100 hiljada zaposlenih negde oko 10 do 15 puta manji od broja u evropskim zemljama, 12-15 puta manji nego u Nemačkoj ili Finskoj što govori da nešto kad nas nije u redu. Ne možemo da govorimo da je to veliki uspeh medicine rada,kada bi neko površno gledao, ili uopšte bezbednosti zdravlja na radu. Međutim, reč je o neprepoznavanju i neprijavljivanju", kaže zamenik direktora Insituta za medicinu rada Petar Bulat, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ključan je u ovoj oblasti, pa su inspektori rada zaduženi za proveru koliko poslodavci u Srbiji vode računa o svojim radnicima. Poslodavac je prema zakonu dužan da omogući bezbedno i zdravo radno mesto, da upozori zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, ali i da inspekciji rada prijavi svaku vrstu profesionalnog oboljenja. „Nažalost, imamo mali broj prijavljenih profesionalnih oboljenja, taj broj za prošlu godinu je neznatan. Verovatno je uvek razlog strah od eventualne kazne i odgovornosti. Strah od odgovornosti da nisu uvek preduzeli sve mere koje su bili dužni da preduzmu. Radnici su nažalost tu u podređenom položaju, oni nisu saradnici dok su zaposleni, tek kada izgube posao ili ne rade kod tog poslodavca oni sarađuju sa inspekcijom rada “,objašnjava za Studio B upravo ovaj problem direktor Inspektorata za rad Rade Ristanović “Skoro smo veštačili mladića, omladinskog reprezantativca u fudbalu. U inostranstvu se teško povredio, dugo se lečio, rehabilitovao, postoje trajne posledice. Međutim, on čak tada nije ni bio osiguran. I kako ćete vi utvrditi prava po osnovu invalid osiguranja za nekog ko nije ni bio osiguran u vreme povređivanja.Po svemu sudeći klubovi se nemarno odnose prema riziku koji preuzimaju kada te mlade ljudi vode na utakmice", smatra lekar veštak u drugostepenom postupku veštačenja Aleksandra Bajić Milosavljević, Međutim, i kada revnosni poslodavac prijavi slučaj, oštećena strana, oboleli radnik kreće u postupak dokazivanja koji nije nimalo lak. Prvi i ključan problem je sama lista profesionalnih oboljenja i restriktivni zakonski propisi. „To je kompleksan problem zato što naša lista spada u kategoriju zatvorenih.U slučaju da imamo pacijenta koji stvarno ima prof oboljenje, mi ne možemo da ga priznamo zato sto nije na listi. Prvi postupak u dokazivanu profesionalnog oboljnja je da pogledamo da li se ono nalazi na listi “, zaključuje Bulat. Iako se ne bave samim dokazivanjem, Fond za penzijsko i invalid osiguranje i komisija za veštačenje uspeli su da dokažu kao profesionalno jedno od oboljenja koje nije na listi. Pravilnik to omogućava, jer kaže da se na predlog Fonda može korigovati lista. Pojedinačan primer koji potvrđuje pravilo, da je to cesto vrlo komplikovana procedura. “Skoro sam veštačila slučaj profesionalnog boksera koji je zadobio mnogo udaraca i nokauta u karijeri. Sada postoji bokserska epilepsija. Međutim, bokserska epilesija nije na listi profesionalnih oboljenja. Mi smo ga upućivali institut za medicinu rada, ali i oni ne mogu da se izjasne precizno jer oboljenje nije na listi“, naglašava dr Aleksandra Bajić Pošto su dobili potvrdu njegovog sportskog kluba, slučaj se ipak razrešio uprkos pravnom ograničenju. “Na kraju smo mu dali da je uzrok gubitka radne sposobnosti, jer se institut za medicinu rada izjasnio da može biti. Da može biti, ali ne i da jeste! Mi smo onda preuzeli rizik da to isteramo, i on je sad u invalid penziji oboleo od profesionalne bolesti. U većini evropskih zemalja postoji lista, koja je kao i naša, ali postoji još jedan član u kome se navode i druga oboljenja za koje se dokaže neposredna veza sa radnim mestom, odnosno sa štetnostima i opasnostima koje vladaju n aradnom mestu. Naša lista sadrži 56 bolesti, ali dobar deo tih bolesti nikada nije utvrđen u Srbiji. Jednim delom zato što ih nema, a drugim delom zato što se ne prepoznaju“, kaže Petar Bulat. S obzirom da listu profesionalnih oboljenja utvrđuje ministarstvo za socijalna pitanja i ministarstvo zdravlja, pokušali smo da saznamo zbog čega je naša lista i dalje zatvorenog tipa, koliko je naša lista usklađena sa listama evropskih zemalja, i da li se planira njeno proširenje, s obzirom da je lista poslednji put inovirana 2003. god, ali bez suštinskih izmena. Osim nezvanične informacije da je lista samo prepisana sa saveznog nivoa, nikakvu novu info nismo uspeli da dobijemo. Ministarstvo za socijalna pitanja upućivalo nas je na ministarstvo zdravlja, pošto su profesionalna oboljenja u njihovoj nadležnosti, a u ministarstvu zdravlja ubeđivali su nas, da je lista oboljenja u nadležnosti ministra koji je nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja. Iz ministarstva za socijalna pitanja dobili smo samo odgovore koji nisu sporni, ali ne i odgovore na naša pitanja. Dok ne dobijemo odgovore od onih koji propisuju zakone, dr Bajić predlaže veću aktivnost nevladinog sektora. Zakone u principu donose zdravi ljudi, koji nemaju baš preterano osećaj za bolesne. I tu bi moralo da bude lobiranje od strane raznih udruženja bolesnika, pa i od prof oboljenja, gde bi se oni organizovali i vršili pritisak da se njihovi problemi reše. Za razliku od oboljenja koja nisu na listi, poseban problem predstavljaju oboljenja koja je teško dokazati. "Trenutno je najveći problem oštećenje jetre koje je izazvano organskim rastvaračem. To nam je recimo najveći problem, to oboljenje nije izolovano na listi, a veliki broj je izložen organskom rastvaračem, i onda se postavlja pitanje kako to rešiti. Još jedan problem vezan za oštećenje jetre, jer ono može biti izazvano alkoholom, pa je tu teško razlučiti, da li je izazvano alkoholom ili rastvaračem", iznosi dilemu stručnjaka Petar Bulat Dok se ne razluče pojedini slučajevi, kao i najvažnija pitanja ko zaista propisuje listu, i hoće li se ona menjati, ili ćemo uživati u statističkoj istini da su nam zdravlje i bezbednost na radu iznad evropskog nivoa, podsećamo na moto proslogodišnje evropske kampanje „Smanjite opterećenje“ . Mi dodajemo, budućnost je u prevenciji.

Nazad na vrh

Vujacic Jovan:
Gospodin je u pravu u celoj Evropi masinovodje su u pogledu radnog staza beneficirana kategorija.
miroslav:
Posto radim kao masinovodja 32g. Hteo bih da pozovem svakog doktora koji se bavi proverom potrebe za benificiranim radnim stazom da se javi i da se uveri u tezinu ovog posla.
Zdenko:
Da li je moguće da mašinovođa u Srbiji nema priznato nijedno prof. oboljenje a ima beneficirani radni staž zbog uslova rada i nejednakog radnog vremena?

vesti :: arhiva »

Datum:

Iz kategorije:

android aplikacija Studija B Beogradski JAZZ FESTIVAL